Pomorsko pravo

Registracija jahti, Srbija, Crna Gora i region – sve što je potrebno da znate

Advokat za registraciju jahti

U poslednje vreme se primećuje povećan broj vlasnika luksuznih jahti, kako fizičkih tako i pravnih lica i registracija jahti u Srbiji, u Crnoj Gori i u drugim državama regiona. 

Ove jahte su uglavnom privatnog karaktera, često do 24m dužine, bez ekonomske namene kao što je iznajmljivanje ili  slično. Takođe, postoje, ali u manjem broju, registrovane jahte za komercijalnu upotrebu.  

Imajući u vidu, kao što je već gore navedeno, da je primetan povećan broj registracija jahti, u ovom tekstu ćemo se baviti osnovnim koracima kada je u pitanju registracija jahti.

 

Prvi korak kod registracije jahte jeste odabir zastave registracije. 

Zastava registracije je pripadnost plovila određenoj jurisdikciji. 

Trenutno, u pomorskom svetu postoji veliki broj klasifikovanih zastava registracije. Izbor zastave koju će jahta da viori tokom plovidbe je najvažnija stavka za vlasnike tih plovila. 

Sva pitanja koja se odnose na samu sigurnost plovidbe, dozvoljena  područja plovidbe, usklađenost sa pomorskim zakonima, jurisdikciju, poreska pitanja, troškove održavanja i sl. isključivo zavise od zastave registracije.

 

Pri odabiru zastave registracije za jahte potrebno je imati u vidu da su svetske pomorske organizacije svrstale zastave registracije u 3 ranga, i to po osnovu broja zadržavanja (detentions) od strane pomorskih vlasti i drugih pomorskih organizacija u odnosu na broj inspekcijskih pregleda u prethodne tri godine. 

Zadržavanje od strane pomorskih vlasti znači da je prilikom inspekcije određene jahte, uočeno više nedostataka koje utiču na sigurnu plovidbu jahte.

Pa tako, postoje tri liste klasifikacije zastava registracije i to:

  • bela lista (white list) 
  • siva lista (grey list) i 
  • crna lista (black list)
Advokat za registraciju jahti

Registracija jahti 

Bela lista (white list) sadrži zastave registracija država koje nisu dale nikakav ili mali razlog za zabrinutost u pogledu sigurnosti plovidbe. 

U toj grupi spadaju države kao što su Italija, Francuska, Ujedinjeno Kraljevstvo i dr. 

Zastave registracije iz ove liste su svakako najsigurnije u pogledu plovidbe, međutim za njih je karakteristično da su troškovi registracije i održavanja izuzetno visoki, kao i troškovi koje se odnose na poreska pitanja.

 

Siva lista (grey list) sadrži zastave registracija država sa prosečnim učinkom, kada je u pitanju sigurnost plovidbe. 

U ovoj grupi spadaju države kao što su Saint Vincent and the Grenadines, Švajcarska i sl. 

Iako u naslovu stoji da su to države sa prosečnim učinkom, to zapravo i nije tako. Navedene države registracije su prilično sigurne u smislu sigurnosti plovidbe, skoro u nivou država iz bele liste. 

Prednost država sa sive liste, jesu svakako manji troškovi registracije jahti, jednostavniji proces same registracije, manji troškovi po pitanju poreskih obaveza, jednostavnija korespondencija sa administracijom zastave i sl. 

Zbog navedenog, većina vlasnika se opredeljuje za registraciju jahte u okviru gore navedenih jurisdikcija. 

Na primer, registracija jahte kod Saint Vincent and the Grenadines zastave koja je na sivoj listi je svakako povoljnija nego registracija kod zastave neke od država sa bele liste kao na primer Francuske i sl, a jedna kao i druga zastava registracije pružaju sigurnost u plovidbi.

 

Crna lista (black list) sadrži zastave registracija država koje su pokazale preveliki broj nedostataka.

U ovoj grupi spadaju države kao što su Kamerun, Togo i druge.

Razlog ovakve kvalifikacije navedenih zastava, jeste odnos inspekcija i zadržavanja od strane pomorskih vlasti. Pa tako, na primer, kod zastave Kamerun na 93 izvršene inspekcije u poslednje dve godine, bilo je čak 22 zadržavanja od strane pomorskih vlasti, što je izuzetno visok broj.

Na osnovu ovih iznetih parametara vlasnik jahte treba da odabere zastavu koja ispunjava njegove potrebe i želje kod registracije jahte.

 

Drugi korak – Potrebna dokumentacija za registraciju jahte.

Dokumentacija koja je potrebna za registraciju jahte zavisi od više faktora. 

Ti faktori su pre svega dužina jahte, zatim, odabrana zastava registracije, svrha upotrebe plovila, tj. da li se jahta koristi u komercijalne svrhe ili za ličnu upotrebu, godina proizvodnje, snaga motora i dr.

Međutim, osnovni dokumenti koji su potrebni za registraciju jahte su dokaz o vlasništvu, ugovor o prodaji, ili sertifikat proizvođača tj. graditelja plovila, popunjen zahtev za registraciju jahte, dokazi o uplati potrebnih taksi i sl.

 

Treći korak – Tehnički pregled jahte

Većina svetski priznatih i renomiranih zastava registracije, zahteva pregled jahte kod prve registracije ili kod promene zastave, nezavisno od toga, da li se radi o novoizgrađenoj ili polovnoj jahti. 

Određene zastave registracije ne zahtevaju pregled jahti kako bi iste registrovale, što uliva nesigurnost vlasnicima plovila u pogledu sigurnosti i nesmetane plovidbe, te je s toga svakako poželjnije birati zastave koje imaju obavezan pregled jahti.

Ukoliko jahta zadovoljava tehničke aspekte, nakon pregleda jahte, registracija je završena.

Napomena: Ovaj tekst pruža opšte informacije i ne predstavlja pravni savet. Za konkretna pitanja i pravne savete, obratite se advokatu.

 

Advokat Vojislav S. Dulić

Autor

Vojislav S. Dulić

Vojislav Dulić je advokat rođen u Herceg Novom, u mestu Bijela. Svoje osnovno i srednje obrazovanje uspešno je završio u Ženevi, čime je stekao međunarodno obrazovanje i perspektivu koja dodatno obogaćuje njegovu praksu.

Nakon povratka u Srbiju, svoje znanje i veštine je usavršavao obavljajući praksu u Beogradu, gde je imao priliku da radi na različitim kompleksnim slučajevima, u prestižnoj advokatskoj kancelariji. Svoju praksu je dodatno upotpunio radom u Ženevi, u okviru različitih grana prava.

Govori engleski, francuski i italijanski jezik. Član je Advokatske komore Beograd.